„Ovo je priča o borbi jednog pojedinca za bolje društvo, o borbi jednog čoveka koji ne pristaje da žrtva koju je njegova porodica podnela bude zataškana i zaboravljena. Ne želim da ovo bude priča samo o institucijama i pojedincima. Želim da svi mi preispitamo sopstvenu ulogu prema vama, kao nekome ko je izgubio sina“, najavila je na početku razgovora psihološkinja Ana Mirković, koja će naredne četiri epizode biti domaćin Radar Foruma.
U prvoj epizodi ugostila je Milovana Milivojevića, oca koji je 2017. izgubio sina Milomira u eksploziji u fabrici “Milan Blagojević-Namenska” u Lučanima.
Priča o Milovanu Milivojeviću je za tih osam godina postala priča o ceni koju pojedinac plaća kada odbije da pristane na pravila sredine u kojoj se tuga godinama kupovala radnim mestima za preživele.
U Lučanima, gde jedan krug moćnika decenijama određuje ko u toj varošici ima pravo na empatiju, Milovan je uradio ono što se u takvoj sredini ne radi: tražio je istinu - ko je odgovoran za smrt njegovog sina. Sistem je radio “savršeno” – podmazan strahom, novcem, bezuslovnom lojalnošću i praksom da se tragedije arhiviraju ćutanjem… sve dok se nije slomio o kičmu jednog običnog radnika, jednog hrabrog oca.
All content for nova.rs is the property of nova.rs and is served directly from their servers
with no modification, redirects, or rehosting. The podcast is not affiliated with or endorsed by Podjoint in any way.
„Ovo je priča o borbi jednog pojedinca za bolje društvo, o borbi jednog čoveka koji ne pristaje da žrtva koju je njegova porodica podnela bude zataškana i zaboravljena. Ne želim da ovo bude priča samo o institucijama i pojedincima. Želim da svi mi preispitamo sopstvenu ulogu prema vama, kao nekome ko je izgubio sina“, najavila je na početku razgovora psihološkinja Ana Mirković, koja će naredne četiri epizode biti domaćin Radar Foruma.
U prvoj epizodi ugostila je Milovana Milivojevića, oca koji je 2017. izgubio sina Milomira u eksploziji u fabrici “Milan Blagojević-Namenska” u Lučanima.
Priča o Milovanu Milivojeviću je za tih osam godina postala priča o ceni koju pojedinac plaća kada odbije da pristane na pravila sredine u kojoj se tuga godinama kupovala radnim mestima za preživele.
U Lučanima, gde jedan krug moćnika decenijama određuje ko u toj varošici ima pravo na empatiju, Milovan je uradio ono što se u takvoj sredini ne radi: tražio je istinu - ko je odgovoran za smrt njegovog sina. Sistem je radio “savršeno” – podmazan strahom, novcem, bezuslovnom lojalnošću i praksom da se tragedije arhiviraju ćutanjem… sve dok se nije slomio o kičmu jednog običnog radnika, jednog hrabrog oca.
Radar Forum, Jasmina Paunović i studenti: Nadamo se da srpski narod više nikada neće zaspati
nova.rs
35 minutes 24 seconds
1 month ago
Radar Forum, Jasmina Paunović i studenti: Nadamo se da srpski narod više nikada neće zaspati
Generacija koja je probudila Srbiju veruje da se dostojanstvo i odgovornost ne smeju više izgubiti.
U novoj epizodi Radar Foruma, bivša javna tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ugostila je dvoje studenata – Vukašina Đinovića sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Nadu Trifković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Povod razgovora je komemoracija koja će se održati 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice koja je usmrtila 16 ljudi u Novom Sadu, ali se diskusija pretvorila u duboko svedočanstvo o odgovornosti, pravdi i probuđenoj mladosti koja više ne pristaje na ćutanje.
„Skup je dostojanstven, miran, jer je pre svega komemorativan, posvećen žrtvama. Počećemo na 16 lokacija, simbolično, kroz ceo grad, biće i govora, i završiti minutima tišine kod Železničke stanice“, rekao je Đinović, najavljujući okupljanje koje će, kako kaže, „još jednom pokazati da godinu dana kasnije niko nije odgovarao za zločin“.
Njegova koleginica Nada Trifković podsetila je da su studentske šetnje od novembra prošle godine promenile duh protesta i način na koji mladi doživljavaju odgovornost.
„Mi smo odlučili da ponovo organizujemo šetnju jer mislimo da je to jedini način koji dolikuje komemoraciji. Da pokažemo da i dalje, posle ovoliko vremena, nismo stali i da smo spremni da se borimo za naše zahteve i pravdu za 16 žrtava. Učimo u hodu, organizujemo, spajamo fakultete i gradove – i to u ispitnom roku. Ali sve to radimo jer znamo da mora da se završi, jer nismo dobili pravdu i niko nije odgovarao za ono što se desilo.“
Govoreći o odgovornosti koja je sada na mladima, Trifković je poručila da njihov pokret više nije samo studentski, već narodni - jer promena, kako kaže, ne može doći ako se svi ne probude.
"Ja bih se vratila na narod i na neku nadu da će on da ostane probuđen i da nikad više neće zaspati, zato što odgovornost jeste na nama. I mi smo preuzeli tu odgovornost kao studenti, kao naivna deca, mogla bih reći. Da li smo mi bili svesni količine te odgovornosti koje preuzimamo ili nismo, to je već pitanje koje će kasnije, kroz godine, kad se završi sve ovo, moći da se izanalizira. Ja se samo nadam da ovo sad što se desilo nikad neće biti zaboravljeno... i da naš narod ne bude apatičan, da naš narod ne ćuti kada vidi da se dešava nešto što nije pravedno i da naš narod ne bude sebičan, nego da pomažemo jednim drugima, da budemo svesni šta se dešava u našem društvu i da nikad više ne kažemo - ovo se mene ne tiče zato što ovo nije vezano za mene. Mora ceo narod da preuzme odgovornost i vrati svoj suverenitet."
nova.rs
„Ovo je priča o borbi jednog pojedinca za bolje društvo, o borbi jednog čoveka koji ne pristaje da žrtva koju je njegova porodica podnela bude zataškana i zaboravljena. Ne želim da ovo bude priča samo o institucijama i pojedincima. Želim da svi mi preispitamo sopstvenu ulogu prema vama, kao nekome ko je izgubio sina“, najavila je na početku razgovora psihološkinja Ana Mirković, koja će naredne četiri epizode biti domaćin Radar Foruma.
U prvoj epizodi ugostila je Milovana Milivojevića, oca koji je 2017. izgubio sina Milomira u eksploziji u fabrici “Milan Blagojević-Namenska” u Lučanima.
Priča o Milovanu Milivojeviću je za tih osam godina postala priča o ceni koju pojedinac plaća kada odbije da pristane na pravila sredine u kojoj se tuga godinama kupovala radnim mestima za preživele.
U Lučanima, gde jedan krug moćnika decenijama određuje ko u toj varošici ima pravo na empatiju, Milovan je uradio ono što se u takvoj sredini ne radi: tražio je istinu - ko je odgovoran za smrt njegovog sina. Sistem je radio “savršeno” – podmazan strahom, novcem, bezuslovnom lojalnošću i praksom da se tragedije arhiviraju ćutanjem… sve dok se nije slomio o kičmu jednog običnog radnika, jednog hrabrog oca.
