Jovana govori o „paralelnim životnim situacijama“ — majčinstvu, poslu i egzistenciji — i kako je tempo Beograda gura u stalnu tenziju. Svesno bira vedrinu („navežbano“ kroz godine), a vreme naziva svojom najvećom valutom. Otvara i dublje slojeve: strah od napuštanja, trenutke kada „ego ne da“ da traži pomoć, ali i „kvantni skok“ ka većem samoprihvatanju — spuštanje perfekcionizma, dozvola da bude sirova i bez šminke. Jesen je njen mir, a duge telefonske razgovore menja porukama ili kratkim video-pozivom, da očuva energiju. Kao okidač poslednjeg talasa promena navodi prekid partnerstva „preko noći“, posle kog uči da ne može sve da kontroliše i da se oslanja na nešto veće od sebe. Govori i o hipersenzitivnosti — realnost „proživljava puta deset“, pa joj pisanje i muzika služe kao ventil. 

Ključne teme 

Anksiozna energija i pritisak svakodnevice. 
Egzistencijalna briga i samoafirmacija. 
Vreme kao ključna valuta. 
Strah od napuštanja vs. potreba za bliskošću. 
„Ego ne da da tražim pomoć“ — kako prijaviti svoje potrebe. 
Samoprihvatanje, spuštanje perfekcionizma i „kvantni skok“. 
Jesen, rutina i čuvanje energije u odnosima. 

Napomena
Ovo su otvoreni razgovori o ličnom razvoju i komunikaciji. Nisu zamena za stručne psihološke ili medicinske savete.