Црква је, без сумње, најзначајнија институција у српском народу. Наш формално-правни оквир није у стању да суштински одвоји Цркву од државе, будући да се сам народ, у свакој друштвено-политичкој кризи, окреће својој Цркви, очекујући од ње да узме учешће у кризи и помогне њеном разрешењу. Треба ли Црква да одговори на она очекивања јавности која су медијски изазвана и медијски појачавана, а која су супротна Јеванђељу, само зато што је притисак велики? Може ли Црква да подржи ваниституционалан облик политичке борбе? Шта се крије иза медијских напада на Патријарха Порфирија, и зашто су они данас опаснији од отворених напада на Српску Православну Цркву?