О изазовима родитељства, „Дечијем фестивалу“ и „Дечијем Сретењу“, одговорности чланова краљевске породице према српском народу и традицији, о фондацији „Корени“, чије је оснивач Његово Краљевско Височанство кнез Михаило Карађорђевић, те изазовима које пред родитеље и младе стављају дигиталне технологије и феминистичке идеологије у новој епизоди подкаста Православље разговарамо са Њ.К.В. кнегињом Љубицом Карађорђевић.

Како се материјалистичка идеологија, која већ неколико векова влада у природно-математичким наукама, показује као недовољна за тачан и истинит опис човека? Стара расправа о души и телу, данас се води као расправа о свести и мозгу. Зашто пропадају сви покушаји да се човекова свест поистовети са човековим мозгом? Шта је потребно да би се појавила свест? Да ли човекова свест настаје (само) на основу његовог мозга? Какав је однос свести и мозга? Каква је природа човекове свести: телесна или духовна? Шта уопште значи „бити свестан“? Да ли је дошло време за промену научне парадигму, или ћемо на то још сачекати?

Шта је то феминизам и шта тај појам значи? У чему се данас огледа суштина женствености и снага жене кроз призму православне антропологије и здраворазумске логике? Како можемо да помогнемо мушкарцима да поврате своју мужевност, а женама женственост? Да ли нам хришћанство нуди другачији концептуални оквир појма слободе? О овим и другим важним питањима аутор и водитељ емисије Марија Стајић разговара са Тајаном Потерјахин, писцем и антропологом.

Да ли је плач користан за човека? Осим што шаље сигнал и изазива социјалну реакцију, плач изазива и стварну физиолошку реакцију самога човека. Шта изазива плач? Може ли постојати туга без суза, и зашто је неким људима лакше да заплачу од других? Да ли је чест плач пожељан? Каква је биохемијски састав човекових суза? Да ли учитељи Цркве претерују када тврде да се човек плачем очишћује? Шта је то духовни или благодатни плач, и у чему се он разликује од других врста плача? Какав је однос срца и мозга, и да ли се може тврдити да је човек дизајниран да органски може ступити у мистична стања?

Шта нам неуронауке сведоче о односу душе и тела? Зашто је васкрсење тела важно, чак неопходно, када говоримо о вечном животу? На који начин смо утврдили да психичке функције имају основу у начину на који функционише мозак? Може ли се о мозгу говорити као о „универзалном процесору“? Како процес покајања изгледа из угла неуронаука, и зашто је учешће у богослужбеном животу важно? О овим, и другим важним питањима, разговарамо са професором др. Вањом Ковић, са Одељење за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, у новој епизоди подкаста Православље.

Кретање је кључно. Деца која немају довољно кретања имаће смањене дубоке структуре великог мозга. Шта је последица? На ово, и друга важња питања у вези са развојем деце трагамо заједно са проф. др Ранком Рајовићем, специјалистим за дечји развој у новој епизоди подкаста Православље.

На који начин вештачка интелигенција генерише смислене реченице и обавља друге, веома захтевне, задатке које јој задајемо? Да ли се може говорити о стваралаштву вештачке интелигенције, и може ли се рећи да она разуме оно шта нам испоручује као одговор на наше захтеве? Шта људску интелигенцију чини различитом у односу на вештачку, и на који начин оно шта је, до скора, схватано као лимитираност човека, данас постаје његова специфична одлика.

Развој вештачке интелигенције задире у поље људског деловања које смо сматрали неприкосновеним. Традиционалне дефиниције човека више не важе, или смо макар принуђени да их у великој мери преформулишемо. Шта за Цркву и црквено поимање човека и људског друштва значи напредак на пољу кибернетике и вештачке интелигенције? Да ли су заиста оправдани нелагода и страх које по овом питању многи људи осећају?

Црква је, без сумње, најзначајнија институција у српском народу. Наш формално-правни оквир није у стању да суштински одвоји Цркву од државе, будући да се сам народ, у свакој друштвено-политичкој кризи, окреће својој Цркви, очекујући од ње да узме учешће у кризи и помогне њеном разрешењу. Треба ли Црква да одговори на она очекивања јавности која су медијски изазвана и медијски појачавана, а која су супротна Јеванђељу, само зато што је притисак велики? Може ли Црква да подржи ваниституционалан облик политичке борбе? Шта се крије иза медијских напада на Патријарха Порфирија, и зашто су они данас опаснији од отворених напада на Српску Православну Цркву?