Žolt Kovač je rođen u Pančevu 1975. godine. Po svršetku Matematičke gimnazije u Beogradu 1994. godine upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, na kom i magistrira 2002. godine. Doktorske studije umetnosti završava 2016. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2000. do 2002. godine pohađao Školu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost u Beogradu. Radi kao redovni profesor strukovnih studija u Visokoj školi strukovnih studija Beogradska politehnika. Suosnivač internet magazina za savremenu umetnost Supervizuelna (www.supervizuelna.com). Svira bas gitaru u alternativnoj rok grupi Jarboli. Izlagao je na više od dvadeset saostalnih i na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada: 2014. Nagrada publike 27. Memorijala Nadežde Petrović, Čačak, 2012. Druga nagrada na izložbi “Likovna jesen 2012”, Sombor 2003. Nagrada 36. zimskog salona, galerija “Josip-Bepo Benković”, Herceg Novi, Crna Gora. Godine 2002. dobio je sledeće nagrade:Nagrada 35. zimskog salona, galerija “Josip-Bepo Benković”, Herceg Novi, Crna GoraNagrada na izložbi “OGLEDALO BALKANA: Lice-Identitet”, Narodni muzej, Kralјevo. 1998. Nagrada za mozaik “Napred”. Radovi Žolta Kovača nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama. Živi u Beogradu.

Da li ste znali da u Beogradu možete da vidite Mikelanđelovog Mojsija?

U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon razgovaramo o Vojislavu Veljkoviću, doktoru ekonomskih nauka sa Sorbone, tvorcu srpskog dinara, filantropu i kolekcionaru. Kako su neprocenjive bronzane kopije renesansnog genija MIkelanđela, Venere sa MIlosa i mnogih drugih remek-dela dospele u Beograd? Koja je bila njihova sudbina nakon prerane smrti gospodina Veljkovića i zašto danas služe na ponos Fakultetu likovnih umetnosti kao jedinstvena učila za studente?Naša gošća je redovna profesorka Fakulteta likovnih umetnosti dr Aleksandra Kučeković, urednica monografije "Bronze iz kolekcije porodice Veljković" na kojoj je radila sa prof. dr Jelenom Todorović sa FLU i prof. dr Igorom Borozanom sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pogledajte ovu uzbudljivu i nesvakidašnju priču o gotovo nepoznatom umetničkom blagu našeg glavnog grada!Dr Aleksandra Kučeković je redovna profesorka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.Osnovne (1997), magistarske (2006) i doktorske studije (2012) istorije umetnosti završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za istoriju umetnosti. Od završetka osnovnih studija do doktorata bila je zaposlena u Biblioteci Fakulteta likovnih umetnosti. Za docenta na Odseku za teoriju Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu izabrana je 2012, za vanrednog profesora 2017, a za redovnog 2022 godine. Bila je šef Odseka za teoriju umetnosti FLU, a od 2022.do 2025. obavljala je funkciju prodekana za nastavu FLU. Više od dve decenije predavala je predmet Istorija opšte i nacionalne religiozne umetnosti novog veka na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Član je Odbora Odeljenja za likovne umetnosti Matice srpske.Autorka je više zapaženih monografija.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Umetnici važe za specifične ljude neobičnih navika i pogleda na svet. Šta je od toga predmet romantizacije uloge umetnika u društvu, a šta istina? U ovoj epizode podkasta Izvolite u salon govorimo o bizarnim navikama slavnih umetnika i na koji način su se odrazile na njihove karijere i živote: od plemenitosti Leonarda da Vinčija i njegove ljubavi prema životinjama, Miikelanđelove naravi i nepostojanja bilo kakvog odnosa prema ličnoj higijeni, preko ateljea Frensisa Bejkona, verovatno najprljavijeg ateljea u istoriji umetnosti pa sve do mikromenadžmenta Andija Vorhola, pojedini umetnici su ostavljali utisak ne samo delima kojima se danas divimo u muzejima. već i svojim karakterom. Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Slika “Doručak na travi” je zauvek promenila tok istorije umetnosti. Eduar Mane je ovim platnom otvorio put čitavoj generaciji umetnika kao što su Klod Mone, Pol Gogen i Pol Sezan. U ovoj epizodi "Izvolite u salon" istražujemo zbog čega je upravo ovo delo izazvalo skandal u Parizu, zašto ga je Emil Zola ovekovečio u svom romanu "Delo" iz 1886. i šta im je zajedničko sa čuvenim romanom "Madam Bovari" Gistava Flobera. Govorimo o Rafaelovom uticaju na Manea, kao i o njegovoj vezi sa umetnicom i modelom Viktorin Muran, koja će svojim pogledom provocirati publiku sa niza Maneovih slika, počev upravo od "Doručka na travi".Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode.

U ovoj epizodi Izvolite u salon razgovaramo o jednoj od najveličanstvenijih skulptura svih vremena, Niki sa Samotrake. Boginja pobede, uhvaćena u trenutku večnog kretanja, prkosi vremenu, gravitaciji i zaboravu. Njeno telo bez glave i ruku postalo je simbol slobode i snage umetnosti koja nadilazi svet u kojem je stvorena.Kako je nastala? Šta je čini toliko moćnom i savremenom i danas? I zašto je baš Nika sa Samotrake postala jedno od najprepoznatljivijih dela u istoriji umetnosti?Kroz mit, istoriju i estetsku analizu, istražujemo kako se kamen pretvara u tren, a pobeda u pokret.

Žan-Mišel Baskijat je za samo nekoliko godina prešao put od umetnika sa ulica Bruklina do svetske senzacije, od poruka ispisanih na zidovaima do slika koje su zadivile Endija Vorhola.Slikao je u ritmu džeza i hip-hopa, stvarao ono što je Majls Dejvis svirao, a Čarli Parker disao. U njegovim delima, ulica je progovorila jezikom umetnosti, a energija grada postala poezija boje.Večito svoj i neprilagođen, Baskijat se kretao između luksuza njujorške elite i glasnog svedočenja o rasizmu i nepravdi koji su oblikovali američko društvo.Govorimo o umetniku koji je spojio tradicionalno i urbano, o njegovim ljubavima, snovima i stalnoj gladi za slavom, ali i o senkama koje su ga pratile.Analiziramo prepreke sa kojima se suočavao zbog boje kože i tragičan vrtlog koji je doveo do njegovog preranog kraja.Pridružite nam se u razgovoru o umetniku koji je u svoja platna uneo bol, ritam i prkos i koji do danas ostaju razobručeni simbol slobode i strasti.

Leonardo da Vinči: umetnik, pronalazač, filozof i možda najradoznaliji um koji je ikada živeo. U ovoj epizodi podkasta “Izvolite u salon” pratimo njegov put od Verokijevog ateljea u Firenci do dvora u Milanu, otkrivajući kako je slikarstvo za njega bilo samo deo mnogo šire potrage za znanjem.Koju tajnu krije "Vitruvijev čovek", verovatno najpoznatiji crtež u istoriji, i šta su skrivene poruke renesansnih lepotica koje je portretisao?Govorimo o tome kako ga je potraga za znanjem odvela do seciranja leševa, eksperimentisanja sa novim tehnikama i otkriću čuvenog sfumata. Razgovaramo i o tome šta mu je veliki rival Mikelanđelo zamerao, zašto se Papa odlučio da ga ne pozove da oslikava Sikstinsku kapelu i zbog čega je "Tajna večera" remek-delo iako već vekovima opstaje samo u tragovima. Pridružite nam se u razgovoru o umetniku koji je do danas predmet intriga, kontroverzi i divljenja. Izvolite u salon!

Pretplatite se na https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu za ekskluzivni sadržaj!

Šta povezuje Leonarda da Vinčija i Tonija Soprana, a šta Botičelijevo Rađanje Venere i Terija Gilijama?Kako je Edvard Hoper inspirisao Hičkoka da stvori mračni vizuelni svet Psiha?

I zašto se Tajna večera Leonarda da Vinčija ponavlja iznova i iznova — od Bunjuelove Viridiane, preko remek-dela Gorana Markovića Majstori, majstori, pa sve do South Parka?

U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ razgovaramo o slikama koje su zauvek promenile film.O vizuelnim citatima, „krađama“ iz umetnosti, i o tome kako se kinematografija već više od jednog veka oslanja na slikarstvo da bi stvorila nove svetove, emocije i mitove.

Baron Minhauzen, Psiho, Viridiana, Sopranovi — sve ih povezuje jedan nevidljivi most između platna i filmskog platna.

Pretplatite se na https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu za ekskluzivni sadržaj!

Nadežda Petrović je bila više od slikarke: bila je simbol otpora, hrabrosti i modernosti. Razapeta između Matisovih pohvala i nerazumevanja beogradske kritike, Nadežda je čitavog života sebi krčila put neumornim radom i verom u svoje slikarstvo. Ova karijatida srpske kulture bila je prva učenica jedne slikarske škole, nastavnica, ratna fotografkinja, kritičarka, organizatorska prvog ženskog protesta, prva sekretarka Kola srpskih sestara, prva žena sa redovnim ratnim rasporedom i (za sada) jedina koja se našla na jednoj srpskoj novčanici. Nadežda je u našu umetnost donela impresionizam i eskpresionizam, i bila inspiracija mnogim ženama koje su pomerale granice srpske kulture, kao što je Katarina Ambrozić, koja je 1951. odbranila prvi dokotrat na temu moderne umetnosti, i to upravo baveći se Nadeždinim slikarstvom. U ovoj epizodi govorimo o porodici Petrović, kako se njena sestra Anđa dopisivala sa Tolstojem, o kući Petrovića kao "najviše kulturnom i najviše jugoslovenskom kućom u celom Beogradu", o Nadeždinom školovanju, prijateljstvu sa Meštrovićem i talentu koji je uprkos nerazumevanju izdržao test vremena i nametnuo je kao jednu od ključnih figura 20. veka. Diskutujemo o njenoj spremnosti da zarad solidarnosti ostavi umetnost po strani i posveti se organizovanju protestnih zborova i agitovanju za slobodu, zatim o nadimku koji joj je dao Domanović, ali i Disovim kritikama.Nadežda Petrović je kao pripadnica evropske kulturne elite ćitavog života osećala ljubav prema svojoj domovini i beležila predele i portrete seljaka, guslara, ali i uglednih i dragocenih ljudi kao što su Jaša Tomić, Jovan Skerlić i Ksenija Atanasijević.Pridružite nam se u razgovoru o ženi koja 110 godina nakon tragične i prerane smrti ostaje uzor, čija plemenitost, predanost i obrazovanje obavezuju i nastavljaju da inspirišu.

Da li je crna zaista boja? Za neke je simbol tame, smrti i žalosti, a za druge znak moći, elegancije i beskonačnog prostora. Gogen je pisao da je treba izopštiti, Leonardo je nije smatrao bojom a Sulaž je u njoj skoncentrisao čitav univerzum. U ovoj epizodi Izvolite u salon istražujemo slojevitu istoriju crne, od Anubisa i Kerbera, preko Svetog Bernarda i rata sa vranama, pa do danas kada je gest, filozofija i stav.

Kroz optiku istorije umetnosti otkrivamo zašto je crna možda najmoćnija i najkontradiktornija boja. Ako je uopšte boja.

Anri de Tuluz-Lotrek je odrastao u zamku, život proveo po bordelima i završio svoj kratki život usled teškog alkoholizma i sifilisa. Međutim, iza njega je ostalo gotovo hiljadu slika, grafika i crteža. Govorimo o umetniku koji se savršeno uklopio u sliku boemskog Pariza na kraju 19. veka, i, uz Ajfelov toranj, Mulen Ruž i boemsku četvrt Monmartr, postao jedan od njegovih simbola. Dela Tuluz-Lotreka vraćaju nas u epohu kabarea, kan-kana i noćnog života Montmartra, ali istovremeno otkrivaju intimne i mračne strane ljudskog postojanja.U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon istražujemo: kako je Lotrek svojim delima promenio način na koji posmatramo umetnost i popularnu kulturu,njegovu povezanost sa kabareom Moulin Rouge i pariškom avangardom,kontrast između raskošnog života boema i njegove lične borbe sa bolešću, usamljenošću i zavisnostima.zašto se Lotrek smatra jednim od prvih umetnika moderne i začetnikom grafičkog dizajna i marketinga koji briše granicu između visoke umetnosti i popularne kulture.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode:

Svi su čuli za Benksija, ali niko ne zna ko je čovek iz ovog pseudonima. Od prosečnog street artiste iz siromašne četvrti Bristola, do svetske senzacije na čije izložbe dolaze najveće zvezde popularne kulture, Benksi je svojim provokativnim radovima i tajnim identitetom postao najmisteriozniji umetnik današnjice.

Govorimo o tome kako su ga oblikovale policijska represija i rasna segregacija u eri tačerizma, na koji način je incidentima u najpoznatijim muzejima skretao pažnju na pogubni uticaj elitizma u umetnosti i kako je uspeo da se njegovi radovi nalaze u najvećim aukcijskim kućama dok on otvara hotel u Palestini.

Ako vas zanima ko je Benksi, ovo je emisija za vas. Nećemo vam reći kako se zove, kako izgleda i gde živi, jer to nije ni važno. Reč je o (anti) brendu i primeru kako se kulture spektakla i konzumerizma mogu iskoristiti u ime borbe za malog čoveka.

Da li ste znali da su neka od najvećih filmskih remek-dela nastala zahvaljujući inspiraciji iz slikarstva? U ovoj epizodi istražujemo kako su slike poznatih umetnika oblikovale vizuelni jezik kinematografije i uticale na stil najvećih reditelja u istoriji filma.Od kultnih scena koje podsećaju na klasična platna do čitavih filmova građenih na vizuelnim motivima iz umetnosti – otkrivamo skrivene veze između muzeja i bioskopa. Ako volite film, umetnost i želite da otkrijete priče iza najpoznatijih kadrova – ova epizoda je za vas!Pretplatite se na kanal i uključite notifikacije da ne propustite naredne epizode.

Ova epizoda je posvećena izložbi Stojana Ćelića koja se povodom stogodišnjice umetnikovog rođenja održava u galeriji SANU.O delu i značaju Stojana Ćelića razgovaramo sa Zoranom Erićem, kustosem izložbe i istoričarom i teoretičarom umetnosti.Stojan Ćelić je bio slikar, grafičar, teoretičar, kritičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti i akademik. Sa prijateljem Pavlom Ugrinovim je kao scenograf radio na prvom izvođenju Beketovog Godoa van Francuske, što je divno opisano u Ugrinovljevim romanima i memoaristici.Bio je jedna od ključnih figura za razvoj moderne jugoslovenske i srpske umetnosti.Kao stipendista vlade NR Srbije boravi u Parizu i Londonu 1955. godine, a kao stipendista Fonda za unapređenje likovnih umetnosti „Moša Pijade“ tokom 1959. boravi u Parizu, Belgiji, Holandiji i Londonu.Bio je član grupe Samostalni, Decembarske grupe i Grupe 69 .Prvi tekst je objavio 1950. godine od kada je napisao nekoliko monografija i brojne umetičke studije, eseje, kritike itd. Bio je redovni kritičar lista „Revija“ (1952—1953), pokretač je i glavni i odgovorni urednik časopisa „Umetnost“ (1965—1970).Izabran za dopisnog člana SANU 1978. godine, a za redovnog 1985.Od 1956. bio je član Međunarodnog udruženja likovnih kritičara - AICA.Dela Stojana Ćelića nalaze se u brojnim svetskim kolekcijama, uključujući i Muzej moderne umetnosti u Njujorku.Zoran Erić je doktorirao na Fakultetu za Medije, Bauhaus univerziteta u Vajmaru. Polje njegovog istraživanja uključuje dodirne tačke između urbane sociologije, humane geografije, prostorno-kulturološkog diskursa, teorije umetnosti, i političke ekologije. U periodu od 2002-2021. bio je kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.Nosilac je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su “Global Supplementary Grant”, jednogodišnja dodatna stipendija za doktorske studije Insitituta za otvoreno društvo, Njujork, Nagrada Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju izložbu godine, za projekat "Poslednja istočnoevropska izložba", kao i istraživačka stipendija Geti Fondacije.Trenutno je zaposlen na Institutu za filozofiju i društvenu teorijuZahvaljujemo se porodici Zarić na ustupanju vizuelnih materijala i dozvoli da prikažemo reprodukcije radova Stojana Ćelića.

Egon Šile je bio jedan od najprovokativnijih umetnika svoje epohe. Njegove eksplicitne slike, optužbe za nemoral i zatvor zbog „kvarenja omladine“ učinile su ga jednim od najkontroverznijih likova bečke umetničke scene. Ali iza šoka krije se vizionar koji je pomerio granice umetnosti i ostavio neizbrisiv trag na ekspresionizam. U novoj epizodi Izvolite u salon, razgovaramo o tome: • Zašto je Šile bio proglašen „opsesivnim“ i „bolesnim“? • Kako su erotika, smrt i duhovnost isprepletani u njegovom stvaralaštvu? • Da li je umetnost koja provocira nužno nepristojna – ili je upravo tu njena snaga? Gledajte epizodu i otkrijte zašto Egon Šile i danas izaziva strastvene rasprave.

Zašto je običan pisoar, koji je Marsel Dišan izložio 1917. godine, zauvek promenio način na koji razumemo umetnost?Naš gost je Stevan Vuković, istoričar umetnosti i teoretičar, sa kojim razgovaramo o pojmu "ready-made", pobuni protiv akademskih normi i o tome kako je Dišan svojim gestom pomerio granice umetničkog stvaralaštva. Odgovaramo na pitanje zašto je Dišan najuticajniji umetnik 20. veka i kako je čak i njegovo ćutanje inspirisalo čitave generacije umetnika.Šta čini da jedan predmet postane umetničko delo?Da li je umetnost u ideji, kontekstu ili u samom objektu?I zašto je Dišan i danas relevantan kada govorimo o savremenoj umetnosti?Pridružite nam se u razgovoru o umetnosti koja izaziva, provocira i tera nas da preispitamo sopstvena uverenja.Stevan Vuković je po vokaciji kustos, istoričar i teoretičar umetnosti. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,  i pohađao doktorske studije na istom odeljenju, kao i postdiplomske studije teorije umetnosti u na Jan van Eyck Aakademie u Mastrihtu i studije umetnosti u javnom prostoru na Bahaus Dessau. Objavljuje tekstove o savremenoj likovnoj umetnosti, teoriji i filozofiji umetnosti u kontinuitetu od 1992. Bio je višegodišnji saradnik mnogih časopisa, kao što su Projekat (Novi Sad), New Moment (Beograd), Monitor (Podgorica), Košava (Vršac), Contemporary (London), Spike (Beč), Springerin (Beč) Umjelec (Prag), Zarez (Zagreb), kao i dnevnog lista Politka (kulturni dodatak). Objavio je tekstove i u časopisu Documenta 12 (2007), Manifesta Journal 4 (2005), On Curating 16 (2013). Član je lokalne sekcije međunarodnog udruženja novinara (IFJ) i predsednik Upravnog odbora međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA). Dobitnik je Nagrade Lazar Trifunović, za najbolji tekst o vizuelnoj umetnosti objavljen u Srbiji 1998.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postato deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode.

U ovoj epizodi istražujemo lik i delo Đorđa Andrejevića Kuna, jednog od najznačajnijih stvaralaca socijalne i političke umetnosti u Jugoslaviji. Kroz njegove grafike i slike otkrivamo kako je umetnost postajala oružje pobune, ali i glas naroda u vremenu represije, kriza i promena.Ne govorimo samo o Kunu – vraćamo se i korenima umetničkog aktivizma u jugoslovenskom prostoru, od početka XX veka: od grupe Život, preko Mirka Kujačića i drugih stvaralaca koji su verovali da umetnost mora da deluje, a ne da samo prikazuje.

Šta znači kada umetnost preuzima društvenu ulogu?

Može li slika ili grafika da bude jednako moćna kao politički govor?

Gde su granice između estetike i aktivizma?Ono što ovu epizodu čini posebnim jeste to što po prvi put u salonu imamo gošću – dr Vidu Knežević, istoričarku umetnosti i laureatkinju nagrade "Lazar Trifunović" za 2024. godinu (zajedno sa Anom Panić). Vida sa nama deli stručni uvid i otvara nove perspektive o ulozi umetnosti u društvenim promenama.

Uranjamo u mikrokosmos flamanskog slikara Pietera Brojgela Starijeg — umetnika koji je spojio seljačku svakodnevicu, humor i duboku simboliku u prizore koji i danas zapanjuju svojom kompleksnošću.Nalik Vuku Karadžiću kod nas, Brojgel je svojim vizuelnim izrazom zapisao običaje, poslovice, verovanja i strepnje flamanskog naroda. Razgovaramo o tome kako su njegovi radovi komentarisali društvo svog vremena, ali i kako su nadživeli vekove kao univerzalne vizije ljudske prirode.Od „Lovaca u snegu“ do „Seljačke svadbe“ i "Zemlje Dembelije" — analiziramo motive, kompozicije i značenja, i postavljamo pitanje: Da li je Brojgel opisao ono suviše ljudsko u nama što opstaje i ne menja se kroz vekove?

Od praistorijskih pećinskih zidova do kraljevskih plašteva i političkih barjaka, crvena je bila više od pigmenta – bila je simbol života i smrti, bogatstva i opasnosti, ljubavi i rata.U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ istražujemo:Kako su drevne civilizacije pravile crvenu boju i zašto je bila skupa kao zlato.Zašto je crvena postala znak moći i kraljevskog autoriteta,Kako je postala boja ljubavi, strasti i umetnosti, i zbog čega su revolucije vekovima birale baš crvenu. Pridružite nam se i otkrijte priču o boji koja je menjala istoriju.

Dobrodošli u još jednu epizodu podkasta Izvolite u salon, u kojoj razgovaramo o životu i delu jednog od najslavnijih savremenih umetnika — Dejvidu Hokniju.Kroz razgovor otvaramo pitanja identiteta, prostora i pogleda u Hoknijevoj umetnosti: od kalifornijskih bazena, preko njegovih istraživanja perspektive i upotrebe tehnologije, do intimnih scena svakodnevice i pejzaža iz Jorkšira. Govorimo o tome kako je Hokni menjao slikarski jezik, kako je njegova homoseksualnost bila prisutna u radu, ali i kako je oblikovao javnu percepciju umetnosti u 20. i 21. veku.U epizodi diskutujemo i:Kako Hoknijev rad komunicira s tradicijom zapadne umetnosti?Zašto je „A Bigger Splash“ postao ikona?Šta njegove digitalne slike govore o pogledu u doba ekrana?🎨 Otkrijte zbog čega je Hokni mnogo više od pop-art umetnika — i kako je tišina njegovih slika postala univerzalni jezik savremenosti.