„Ja sam vas podstakao da dajete gas, ja ću, dok sam predsednik, biti tu za vas!“

Pretpostavljam da je na narodnom veselju sve bilo besplatno: bilo bi bez veze da konobari remete tako uzvišenu proslavu naplaćujući piće i voletinu svakome ponaosob.

Mi ne robujemo Bibliji: Davidu je baš bilo drago i prijatno da ga Golijat odlikuje.

Zna li najbolji student prava da korupcija nije samo ako ja ponudim pet hiljada državinom velikodostojniku da me zaposli, zna li najbolji student prava da je podmićivanje i ako vladalac da nekome posao za koji će ga svesno previše platiti i time kupiti njegovu odanost?

Persona maxime grata pozvala je ne znam tačno koga na razgovor, uz ukusne plodove naših voćaka, a iz berbe možda i poslednje uoči epohalnog zagađenja koje nam je obećano.

Kao dokaz posvećenosti boljitku i što bržem razvoju Srbije dvogodišnji genije već je poslao kompoziciju u Kladovo, gde će biti Festival patriotske pesme, po zamisli koju je neidentifikovani anđeo doneo u san ministru Selakoviću.

Otac Ćacilenda kaže da će u svakom mestu napraviti barem po jedan ćacilend, megakonstrukcije kojima se dosad dičio više ga ne ispunjavaju, kako se to kaže, nastrešnica u Novom Sadu pala, nova železnička stanica prokišnjava, Beograd na vodi takođe ga je kao autora idejnog projekta razočarao, i tu se odvaljuju neka stakla, curi na sve strane, pa se okreće lakšoj gradnji: šatorima.

„Ne pitaj šta Srbija može da učini za tebe, za tvog zeta i za tvog sina, nego pitaj šta bi ti mogao da učiniš za Srbiju!“

Dekan se nije poput direktora slavne novosadske gimnazije oslanjao na snagu vere, nego na snagu žandarmerije, i gle, dobro beše veoma!

Nadam se da je prevodeći sa ruskog naš vlasnik bio usredotočen više nego kad je čitao pismo osmogodišnjaka, gde mu se od imena Novaka Đokovića pričinilo da piše Nikola Jokić.